Porodica - Pa Chin

Zgodan i inteligentan, bio je očev mezimac. Njegov privatni učitelj je takođe visoko govorio o njemu. Ljudi su predviđali da je rođen za velika dela, a i njegovi roditelji su se smatrali blagosiljano što poseduju takvog sina.

Uzgajan uz puno pažnje, nakon godina podučavanja od strane privatnog učitelja, Juexin je krenuo u srednju školu. Tokom školovanja je postao jedan od najboljih studenata škole. Maturirao je četiri godine kasnije, kao najbolji u svom odelenju. Bio je veoma zainteresovan za fiziku i hemiju i nadao se da će otići na univerzitet u Šangaju ili Pekingu, ili možda čak preko grane u Nemačku. Um mu je bio pun prelepih snova. U tom periodu su mu zavideli svi drugovi iz odelenja.

U četvrtoj godini školovanja je izgubio majku. Otac se ponovo oženio, ovaj put sa mlađom ženom koja je bila majkina rođaka. Juexin je bio svestan ovog gubitka, iz prostog razloga što ništa nije moglo da zameni majčinsku ljubav. No i pored toga, majčina smrt nije ostavila nikakav ožiljak na njegovo srce. Sve što ga je zanimalo bili su njegovi snovi o budućnosti. Imao je čak i nekoga ko ga je razumeo i tešio kad god je to bilo potrebno. Bila je to njegova lepa rođaka Mei. (Mei znači šljivin cvet)

Ali jednog dana njegovi snovi su bili raspršeni, surovo i gorko raspršeni. Večeri kada se vratio kući sa diplomom u ruci i dok su mu u ušima još uvek odzvanjali hvalospevi profesora i prijatelja, otac ga je pozvao u svoju sobu i rekao:
“Sada kada si maturirao, želim da ti uredim venčanje. Tvoj deda jedva čeka da dobije pra unuka, a isto tako bih i ja želeo da unuka držim u svom naručju. Dovoljno si star da bi se oženio. Neću biti spokojan dok ne budem ispunio svoju obavezu i pronašao ti ženu. Iako nisam sakupio previše novca tokom dugih godina kao zvaničnik, uspeo sam da skupim dovoljno kako bi uspeli da se snađemo. Zdravlje me ne služi kao nekada. Planiram da potrošim svoje preostalo vreme u kući, a od tebe očekujem da mi pomažeš prilikom sprovoćenja poslova unutar domaćinstva. A to je još jedan razlog zbog kojeg će ti trebati žena. Već sam uredio dogovor sa porodicom Li. Trinaestog sledećeg meseca će biti zvanični dogovor. Veridbu ćemo ozvaničiti tada. Ako sve prođe kako treba, bićeš oženjen za manje od godinu dana...”

Udarac je bio previše iznenadan. Iako je razumeo sve što mu je otac rekao, na neki čudan način značenje nije umeo potpunosti da razume. Nije se ni usudio da oca pogleda u oči, iako je starčev pogled bio blag. Juexin nije izustio ni jednu reč protesta, niti mu je takva misao ikada prošla kroz glavu. Samo je klimnuo glavom kako bi iskazao njegovo slaganje sa očevom željom. Ali nakon što se vratio u svoju sobu i zatvorio vrata, bacio se na krevet i stavio lice na jastuk pod kojim je plakao i tugovao.

Tugovao je oko svojih slomljenih snova.

Setio se da je načuo nešto oko ugovora sa ćerkom iz Li porodice. Ali nikada mu nije bilo dozvoljeno da čuje čitavu priču. Veliki broj gospode sa neudatim ćerkama, impresionirani njegovim dobrim izgledom i uspesima u školovanju, su bili zainteresovani za njega. Postojala je veoma velika konkurencija pred porodičnim vratima.

Njegov otac je odbijao sve učesnike sve dok nisu ostale dve porodice. Bilo je veoma teško za gospodina Gaoa da napravi izbor – Obe porodice su bile jednako bogate i moćne. Najzad se odlučio da stvar reši slučajnim izborom. Napisao je imena obe devojke na dva parčeta papira i uvio ih je u dve loptice. Nakon što je zatražio blagoslov od svojih predaka, promešao je loptice u činiji i izabrao jednu.
Tako je izabrana ćerka iz porodice Li. Ali Juexin je tek sada bio obavešten o rezultatu.

Da, sanjao je o romansi. U njegovom srcu je bila devojka koja ga je razumela i tešila – njegova rođaka Mei. U jednom trenutku je bio siguran da će mu ona biti žena i sam je sebe ubeđivao da će tako i biti iz prostog razloga što su brakovi između rodbine bili prilično normalna stvar.

Bio je duboko zaljubljen u Mei, ali njegov otac je izabrao drugu, devojku koju nikada nije video i koju će morati da oženi za manje od godinu dana. Šta još, njegove nade da će nastaviti studije su se rasprsle poput mehura. Bio je to strašan šok za Juexina. Njegova budućnost je bila završena, njegovi prelepi snovi su nestali u vazduhu.

Plakao je ogorčeno i razočarano. Ali su vrata bila zatvorena i Juexinova glava je bila pod jastukom. Niko nije znao. Nije se odupirao, nikada nije ni posmilio na to. Bio je ogorčen svojom sudbinom, ali ju je prihvatio. Prihvatio je očevu volju bez tračka otpora. Ali u njegovom srcu je tugovao za sebe, tugovao je za devojkom koju je voleo – Mei, njegov šljivin cvet.

Na danu veridbe su ga vukli i zadirkivali poput lutke, dok se u isto vreme pokazivalo svo blago koje će naslediti. Bio je ravnodušan na sve. Radio je sve što su mu ljudi rekli, kao da je u obavezi da tako učini. Uveče kada se čitava komedija zaršila i gosti otišli, Juexin je bio iscrpljen. Otišao je u krevet i zaspao čvrstim snom.

Sa engleskog preveo:
Milan Božičković